Štenećak je veoma zarazna virusna bolest koja može zahvatiti disajne organe, sistem za varenje i nervni sistem psa. Posebno su ugroženi štenci i nevakcinisani psi, ali naziv bolesti može da zavara: štenećak se javlja i kod odraslih pasa.
U početku pas može delovati samo umorno, slabije jesti ili imati iscedak iz očiju i nosa. Kasnije se mogu razviti ozbiljnije tegobe, zbog čega sumnju na ovu bolest treba što pre proveriti kod veterinara.
Štenećak Kod Pasa: Ključne Stavke
- Štenećak je veoma zarazna virusna bolest koja može zahvatiti disajne organe, sistem za varenje i nervni sistem psa.
- Najugroženiji su štenci i nevakcinisani psi, ali bolest može da se pojavi i kod odraslih pasa koji nemaju odgovarajuću zaštitu.
- Simptomi mogu uključivati temperaturu, malaksalost, sekret iz očiju i nosa, kašalj, povraćanje, proliv i ozbiljne neurološke promene.
- Za štenećak ne postoji lek koji direktno uništava virus, pa se lečenje zasniva na potpornoj terapiji i kontroli komplikacija.
- Vakcinacija je najvažnija zaštita, a kod sumnje na bolest psa treba odvojiti od drugih pasa i što pre kontaktirati veterinara.
Šta Je Štenećak Kod Pasa
Štenećak izaziva virus poznat kao canine distemper virus (CDV). Bolest može istovremeno zahvatiti više organskih sistema, pa njena klinička slika nije ista kod svakog psa.
Kod nekih pasa tegobe su blaže, dok se kod drugih razvijaju teški respiratorni, probavni ili neurološki poremećaji. Virus može oslabiti i odbrambene sposobnosti organizma, što pogoduje nastanku dodatnih infekcija.
Posebno su osetljivi mladi psi koji još nisu završili početnu vakcinaciju i psi bez odgovarajuće zaštite. Ipak, uzrast sam po sebi ne isključuje mogućnost obolevanja.
Kako se Prenosi Štenećak
Uzrok štenećaka je infekcija virusom CDV. Izvor infekcije može biti drugi pas, ali i određene divlje životinje. Zato kontakt sa bolesnim životinjama ili životinjama koje se neuobičajeno ponašaju treba izbegavati.
Prenosi se putem vazduha, kroz pljuvačku, ili kroz sekret zaražene životinje. Pored toga, virus se može preneti i preko kontaminiranih ruku, obuće, posuda ili opreme.
Pas ne mora izgledati teško bolesno da bi predstavljao izvor zaraze. I životinje sa blagim simptomima ili bez vidljivih znakova bolesti mogu izlučivati virus.
Štenećak: Simptomi Koje Treba Prepoznati
Simptomi se razlikuju po intenzitetu i redosledu pojavljivanja. Pas ne mora imati sve navedene znake, a bolest ne prolazi kod svakog psa kroz iste, jasno odvojene faze.
Prvi Znaci Bolesti
Na početku se mogu primetiti:
- Povišena telesna temperatura.
- Malaksalost i slabije interesovanje za igru.
- Smanjen apetit.
- Iscedak iz očiju i nosa.
Ponekad nakon početnih tegoba nastupi kratkotrajno poboljšanje, a zatim se simptomi ponovo pojačaju. Zato prividni oporavak ne treba tumačiti kao siguran znak da je problem prošao.
Respiratorni i Probavni Simptomi
Kako bolest napreduje, mogu se javiti kašalj, otežano disanje, povraćanje i proliv. Kod težih slučajeva razvija se upala pluća.
Povraćanje, proliv i slab unos vode mogu dovesti do dehidratacije. Posebno je zabrinjavajuće ako pas uz ove tegobe postaje sve slabiji ili ne uspeva da zadrži vodu.
Neurološki Simptomi
Kada je zahvaćen nervni sistem, mogu se pojaviti:
- Nevoljni, ponavljajući trzaji mišića.
- Nestabilan hod i gubitak koordinacije.
- Napadi praćeni grčevima.
- Neobični pokreti vilice nalik žvakanju.
- Slabost ili paraliza.
Neurološki znaci mogu nastati zajedno sa drugim simptomima, ali i nedeljama ili mesecima kasnije.
Njihova pojava zahteva veterinarsku procenu čak i kada su kašalj ili probavne tegobe već prestali.
Promene na Nosu i Šapama
Kod nekih pasa dolazi do zadebljanja i orožavanja kože nosa i jastučića šapa. Ove promene nisu prisutne kod svakog obolelog psa i same po sebi nisu dovoljne za dijagnozu.
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas otežano diše, ima napad, ne može da stoji ili deluje izrazito iscrpljeno. Ako sumnjate na štenećak, odvojite ga od drugih pasa i telefonom najavite dolazak ambulanti kako bi osoblje organizovalo prijem uz manji rizik od širenja infekcije.
Kako se Leči Štenećak Kod Pasa
Za štenećak ne postoji specifičan lek koji direktno uništava virus. Lečenje se zasniva na potpornoj terapiji, čiji je cilj da ublaži simptome, spreči komplikacije i pomogne organizmu psa da se izbori sa infekcijom.
Način lečenja zavisi od težine bolesti i zdravstvenog stanja psa. Kod blažih slučajeva moguće je lečenje kod kuće uz nadzor veterinara, dok teži slučajevi zahtevaju hospitalizaciju i intenzivniju negu.
U zavisnosti od stanja psa, veterinar može primeniti:
- Infuziju i nadoknadu elektrolita.
- Podršku ishrani.
- Lekove za kontrolu povraćanja.
- Terapiju za kontrolu napada.
- Antibiotike zbog sekundarnih bakterijskih infekcija.
Oporavak je moguć, ali nije uvek potpun. Kod pojedinih pasa mogu ostati trajne posledice, naročito ako je bolest zahvatila nervni sistem. Zato su rano prepoznavanje simptoma i pravovremeno započinjanje terapije veoma važni.
Kako Sprečiti Štenećak
Štenećak je ozbiljna bolest, ali se rizik od infekcije može značajno smanjiti odgovarajućom prevencijom.
Vakcinacija Štenaca i Odraslih Pasa
Vakcinacija predstavlja osnovnu zaštitu od štenećaka. Vakcina protiv ove bolesti spada u osnovne vakcine preporučene za pse.
Početna vakcinacija štenaca obično počinje u uzrastu od šest do osam nedelja i obuhvata više doza. Tačan raspored određuje veterinar prema uzrastu, prethodnim vakcinacijama, korišćenoj vakcini i riziku od izlaganja.
Više doza je potrebno i zato što antitela dobijena od majke mogu ometati odgovor na vakcinu. Jedna primljena doza ne znači da je štene završilo vakcinaciju i steklo pouzdanu zaštitu. Važno je sprovesti ceo preporučeni raspored i kasnije revakcinacije.
Higijena i Bezbedan Kontakt sa Drugim Psima
Dok početna vakcinacija nije završena, sa veterinarom dogovorite bezbedne načine socijalizacije i izbegavajte mesta sa velikim brojem pasa nepoznatog zdravstvenog statusa.
Redovno perite posude i opremu i odmah odvojite psa koji pokazuje znake zarazne bolesti. Za dezinfekciju koristite odgovarajuće sredstvo prema uputstvu, uz prethodno čišćenje površina. Higijena pomaže u sprečavanju prenosa, ali vakcinacija ostaje ključna zaštita.
