Đardija kod pasa je čest crevni parazit koji ume da pravi probleme baš zato što se ne ponaša uvek “po pravilima”. Danas pas ima proliv, sutra je stolica skoro normalna, pa se opet pogorša za dva ili tri dana.
Dok ti pokušavaš da shvatiš da li je hrana, stres ili nešto što je pojeo napolju, u pozadini može postojati isti uzrok koji se stalno ponavlja.
Važan detalj koji mnogi vlasnici ne znaju je da pas može imati đardiju i bez ikakvih simptoma, a da i dalje izlučuje ciste i kontaminira okolinu.
Đardija (Giardia) Kod Pasa: Ključne Stavke
- Đardija je čest crevni parazit kod pasa, daje promenljiv proliv (čas bolje, čas gore), a neki psi je nose bez simptoma i ipak šire ciste po okolini.
- Pas se najčešće zarazi gutanjem cista iz kontaminirane vode, trave, zemlje, igračaka ili šapa koje poliže nakon šetnje.
- Glavni znaci su mekana ili vodenasta stolica sa sluzi, gasovi i mršavljenje, ali štenci i bolesni psi brže dehidriraju i njima je rizik veći.
- Lečenje vodi veterinar posebnim antiparaziticima, terapija „na svoju ruku“ i pogrešno doziranje mogu da zakomplikuju stanje umesto da ga reše.
- Ključ je i higijena: kupanje na kraju terapije, pranje posteljine i činija, dezinfekcija površina i brzo uklanjanje izmeta da se ne vrti zaraza u krug.
Šta je Đardija i Kako Živi u Organizmu Psa
Đardija je mikroskopski organizam koji živi u crevima. Postoje dve forme. Jedna je aktivna forma koja se nalazi u tankom crevu i utiče na varenje. Druga je cista, otporna forma koja izlazi u spoljašnju sredinu i omogućava da se infekcija širi i vraća.
Ciklus je jednostavan: pas proguta ciste, one se aktiviraju u crevima, parazit se razmnožava, a zatim pas izlučuje nove ciste stolicom. Te ciste su razlog zašto je giardija “tvrdoglava”, jer se lako prenese na drugog psa, ali i nazad na istog psa, ako se ne prekine krug.
Kako Se Pas Zarazi Đardijom
U praksi, pas se najčešće zarazi tako što proguta nešto što je kontaminirano izmetom. To ne znači da pas jede izmet, iako i to može da se desi, već da kroz normalne navike lako unese ciste u usta.
Najčešći putevi su kontaminirana voda iz bare ili potoka, zemlja i trava u parku, zajedničke posude za vodu, igračke ili površine gde je ranije bio izmet.
Još jedan čest put je “self-grooming”. Pas trči po parku, stane na mesto gde je bilo izmeta, a zatim kod kuće kao deo higijenske rutine poliže šape, i tako proguta ciste.
Simptomi Đardije Kod Pasa
Đardija najčešće daje stomačne simptome, a proliv je glavni znak. Stolica je često mekana, čak i vodena, može imati sluz, neprijatan miris i ume da bude promenljiva. Nekad je jedan dan loše, a već sledeći dan deluje kao da se creva smiruju.
Ponekad vlasnici primete i nadutost, gasove ili grčeve, a neki psi gube na težini ako problem traje duže.
Istovremeno, mnogi psi mogu biti bez simptoma. To se posebno dešava kod odraslih pasa koji imaju dobar imunitet. Oni mogu delovati potpuno normalno, ali i dalje izlučuju ciste.
Zato je giardija česta u domaćinstvima sa više pasa i u kolektivima, jer jedan pas održava problem u okolini, a ne daje nikakve simptome.
Rizične grupe su štenci i psi slabijeg imuniteta. Kod njih proliv brže dovede do dehidratacije, pa stanje može brže postati ozbiljno.
Odmah se javi veterinaru ako vidiš krv u stolici, učestalo povraćanje, klonulost, jasne znake dehidratacije, ako proliv traje nekoliko dana bez poboljšanja, ili ako je u pitanju štene, stariji pas ili pas koji već ima neku hroničnu dijagnozu.
Kako se Leči Đardija Kod Pasa
Lečenje đardije vodi veterinar. Cilj terapije je da se proliv smiri i da se smanji izlučivanje cisti. Najčešće se koriste određeni antiparazitici, nekad jedan, nekad kombinacija, u zavisnosti od slučaja, starosti psa, težine simptoma i okruženja.
Važno je napomenuti da ovde nema lečenja i doziranja na svoju ruku, jer pogrešna upotreba lekova može napraviti više štete nego koristi.
Jedna od stvari koja zbunjuje vlasnike je da se pas nekad popravi veoma brzo. Stolica se stabilizuje, energija se vrati, i deluje kao da je priča završena. A onda se proliv vrati za nekoliko dana.
U mnogim slučajevima to nije zato što terapija nije delovala, već zato što je pas ponovo progutao ciste iz okoline, ili ih je poneo na krznu i šapama, pa se reinficirao.
Sanacija Okoline u Kojoj Pas Boravi
Ovo je deo koji pravi najveću razliku, jer lečenje bez kontrole okoline često završi ponovljenom zarazom. Giardija se ne pobedjuje samo terapijom, već i navikama u kući.
Prvo, učestalije kupanje nego inače, tokom terapije. Ideja je jednostavna. Ciste mogu završiti na krznu, posebno oko zadnjeg dela, repa i na šapama. Pas se liže i unese ih ponovo.
Drugo, pranje i dezinfekcija onoga što pas koristi. Posteljina, ćebad, prostirke i navlake treba oprati, činije oprati temeljno, igračke koje mogu da se peru očistiti, a tvrde površine u stanu dezinfikovati na način koji je bezbedan za ljubimce, uz obavezno dobro sušenje.
Treće, uklanjanje izmeta. Što duže izmet stoji, to više kontaminira okolinu i povećava šansu da pas ponovo pokupi ciste. U dvorištu to znači da se izmet skuplja odmah. U stanu, ako pas ima nezgodu, to se čisti odmah, pa se površina dodatno sanitira.
Dvorište i trava su najteži deo, jer ih je gotovo nemoguće dezinfikovati kao pod u stanu. Tu pomažu sunce i isušivanje, ali ono što je u tvojoj kontroli je da izmet ne ostaje na površini i da pas ne pije stajaću vodu.
Da Li Je Đardija Kod Pasa Opasna za Ljude
Ovo je pitanje koje često uplaši vlasnike, posebno kada pas ima proliv i deca su stalno uz njega.
Prenos je moguć, ali treba naglasiti da se đardija retko prenosi sa psa na čoveka. Ipak, zbog njenog zoonotskog potencijala, neophodni su povećan oprez i pojačana higijena dok problem traje.
Praktične mere su jednostavne. Peri ruke posle čišćenja izmeta i posle kontakta sa kontaminiranim predmetima, koristi rukavice ako ti je lakše, redovno peri činije i posteljinu, i izbegavaj da pas liže ruke i lice dok je zaražen.
